Падежи

Падежи.

Падежи су различити облици једне променљиве речи. У српском језику има седам падежа у једнини и множини. Промена речи кроз падеже зове се деклинација.

Падежи у српском језику су:

         Номинатив;

         Генитив;

         Акузатив;

         Датив;

         Локатив;

         Инструментал;

         Вокатив.

Номинатив.

         Номинатив је независан падеж који у реченици може да стоји самостално. Добија се на питања: Ко? Шта? У реченици у номинативу су субјекат, атрибут, апозиција, именични део предиката и прилошка одредба за начин са везниуцима као и него. Номинатив увек стоји без предлога.

Генитив.

         Генитив је зависан падеж који означава припадност, део нечега и порекло. Добија се на питања: (од) кога? (од) чега? Чији? Употребљава се са предложима и без њих. У реченици у генитив је атрибут, објект именични део предиката, прилошке одредбе (меро, време, начин, узрок, циљ) и логички субјекат.

         Основна значења генитива су:

         Посесивни или присвојни генитив (означава чије је нешто, коме припада).

         Партитативни или деони генитив (део или количина нечега са прилозима: мало, много, доста, нешто…).

         Аблативни генитив (означава порекло нечега, одакле је нешто потекло).

Предлози за генитив: од, до, из с(а), испред, иза, изван, унутар, изнад, испод, више, повише, ниже, пре, уочи, после, након, за, током, крајем, усред, око, около, близу, код, крај, покрај, поред, надомак, надохват, и, у, мимо, дуж, уздуж, широм, преко, без, осим, умест, помоћу, посредством, између, против, насупрот, упркос, унаточ, због, услед, ради, поводом…

Акузатив.

         Акузатив је зависан падеж којим се означава објект радње, правац кретања и место. Добија се на питања: Кога? Шта? Употребљава се са предложима (правац, место) и без њих (објекат, време). У реченици акузатив је објекат, прилошка одредба (место, време, начин, узрок) и логички субјекат.

         Предложи за акузатив: кроз, низ, уз, за, међу, над, под, пред, у на, о, по, мимо.

Датив.

         Датив је зависан падеж који значи правац, смер или циљ кретања и намену. Добија се на питања: Коме? Чему? Употребљава се са предложима (правац) и без њих (намена, припадност). У реченици датив је објекат, атрибут, прилошка одредба за место и логички субјекат.

         Предложи за датив: ка, к, према, близу, насупрот, упркос, против.

Локатив.

         Локатив је зависан падеж који означава место на коме се нешто налази и објекат о коме се говори. Добија се на питања: Где? Чиме? О коме? О чему? На коме? На чему? По коме? По чему? У коме? У чему? Увек се употребљава са предложима.

         Предложи за локатив: на, о, по, при, у.

Инструментал.

         Инструментал је зависан падеж који казује друштво и оруђе или средство за рад. Добија се на питања: С киме? Чиме? Употребљава се са предложима (друштво) и без предлога (оруђе, средство).

         Предложи за инструментал: с, са, под, над, пред, међу, за.

Вокатив.

Вокатив је  независан падеж који служи за дозивање, обраћање, скретање, пажње. При писању се одваја зарезима. Употребљава се без предлога.

Падежиultima modifica: 2012-01-21T09:57:00+01:00da lolacrepes